Svi za jednog, Srbija za sve - Pod ovim promotivnim sloganom pre nešto više od godinu dana, započela je realizacija SWIFT inicijative koju uz donaciju norveške vlade i podršku UN (Medjunarodnom organizacijom za migracije i kancelarijom za projektne usluge) sprovodi Svetska zdravstvena organizacija.

Odlična saradnja sa opštinom Zvezdara, rezultirala je izgradnjom prvog Reciklažnog centra koji posluje po principu zadrugarstva i okupio je veliki broj neformalnih skupljača sekundarnih sirovina koji na ovaj način imaju mogućnost da zarade, ali i koriste neke povoljnosti koje im pruža ovakvo udruživanje.

Još šest novih centara: Zbog veoma dobrih rezultata koje je pokazao projekta Swift, ubrzano se radi na njegovom širenju i uključivanju većeg broja ljudi u organizovane zadruge za prikupljanje i separaciju otpada. U planu je proširenje koje će obuhvatiti izgradnju centara na još šest lokacija. Po jedan centar biće izgradjen u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i u nekom od gradova na jugu Srbije, dok će Beograd dobiti još tri centra – na opštinama Palilula, Surčin i Rakovica. Do izgradnje novih centara, sve informacije o mogućnostima za učlanjenje u zadrugu, mogu se dobiti u Reciklažnom centru I putem sajta www.swift.rs

Trenutno u zadruzi ima šesnaest stalno zaposlenih radnika koji rade na transportu i separaciji reciklažnog otpada i oko 170 članova zadruge koji donose sekundarne sirovine na otkup ili su angažovani za povremene i privremene poslove.

„Radi se na prikupljanju, pre svega, neorganskog otpada: papira, kartona, PET ambalaže, plastike i metala i ono što je važno privrednim subjektima, jeste da je ova usluga odnošenja otpada besplatna, a sakupljač izdaje potvrdu koja im služi kao dokaz da na zakonski način upravljaju otpadom.

U Reciklažnom centru vrši se primarna separacija otpada i on se dalje plasira fabrikama za reciklažu“, kaže Ivan Živanov, koordinator Svetske zdravstvene organizacije koja sprovodi ovaj projekat.

Prikupljanje stare hartije i kartona, mnogo je razvijenije i individualni sakupljači već imaju uhodane sisteme po kojima prikupljaju i daju na otkup ovaj reciklažni materijal. Ono što im zadruga nudi, kao povoljnost, jesu uslovi kod otkupa PET-a, plastike i metala. „Postoje neki ustaljeni sistem, ali i cene po kojima fabrike za reciklažu otkupljuju pre svega papir i tu ne možemo sakupljačima da obezbedimo više cene.

Medjutim, Reciklažni centar je trenutno u mogućnosti da ponudi bolje uslove za prikupljanje drugih neorganskih sekundarnih sirovina i to je jedna od povoljnosti koje članstvo u zadruzi pruža“, kaže Živanov. Prikupljanje i separacija sekundarnih sirovina, samo je jedan od mogućih načina zarade za zadrugare. Iako to nije primarno njihov posao, koordinatori se trude da zadruga bude i jedan vid službe za zapošljavanje, jer se maksimalno angažuju da osim prikupljanja otpada, ljudi u zadruzi obavljaju i druge delatnosti i usluge.

„Mi se trudimo da osnažimo, pre svega ovaj deo romske populacije koji je uključen u veoma važan posao prikupljanja reciklažnog otpada, ali kao zadruga nudimo i druge usluge koje oni mogu da pruže. Tako postoji mogućnost da naši zadrugari obavljaju usloge selidbe, održavanja zelenih površina, čišćenja kancelarijskih i drugih prostora“, navodi Živanov.

Odredjeni broj radnika i zadrugara su nekadašnji radnici Gradske čistoće i Zelenila. Imaju veliko iskustvo i često ih preko zadruge anzaguju klijenti upravo za te druge usluge. „Imali smo slučajeva, da neki od naših članova, nakon tih povremenih angažmana, dobiju stalno zapsolenje kod drugog poslodavca.

"Žao nam je što tada izgubimo jednog zadrugara, ali to je ipak odlična vest, jer je upravo poenta onoga što radimo kroz ovaj vid socijalnog preduzetništva, da ti ljudi budu dovoljno osnaženi i uključeni da mogu da se zaposle i u nekim drugim delatnostima i tako sebi i svojoj porodici obezbede egzistenciju.“, dodaje on.

Jedan od problema, navode u Reciklažnom centru, jeste taj što zadrugarstvo kao oblik udruživanja nije u potpunost zakonski regulisan, a postoje i neke sitnice koje bi trebalo da razreši Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u čijoj je to nadležnosti.

Naime, jedan broj pripadnika romske populacije koji je voljan da se uključi u dodatne privremene ili povremene poslove preko ove zadruge, prima socijalnu pomoć.

„Prema postojećem zakonu, ukoliko bi se angažovali na nekom privremenom ili povremenom poslu, po automatizmu bi izgubiuli pravo na socijalnu pomoć. Ta pomoć nije velika, ali pruža odredjenu sigurnost Romima“, objašnjava Živanov.“ Radimo na tome da se ta klauzula nekako promeni, jer će se sigurno mnogo više ljudi tako priključiti i izaći iz kruga siromaštva.“, optimističan je Ivan Živanov.

Podzemni kontejneri

Neformanlno recikliranje materijala od strane sakupljača otpada predstavlja važan način preživljavanja socijalno ugroženih grupa, posebno Roma koji se dugo bave ovim načinom rada. Modernizacija i usvajanje novih standarda, može stvoriti velike prepreke za egzistenciju ove populacije, ukoliko se paralelno ne bude poštovala zakonska regulative u pogledu upravljanja otpadom

“Ugradnja podzemnih kontejnera u gradu, može biti ugrožavajući faktor za mnoge sakupljače ukoliko se paralelno ne razvija deo koji podrazumeva implementaciju zakona o upravljanju otpadom”, kaže Ivan Živanov i dodaje: “Veoma je važno da ljudi shvate da će primenom ovog zakona morati da dokažu na koji način upravljaju otpadom. Čovek koji radi u ovakvoj zadruzi može klijentu da izda potvrdu kojom će dokumentovati da poštuje zakon, ali će istovremeno obezediti da se razvija ovaj sektor i da ljudi koji od toga žive, nastave na legalan način da obezbedjuju sebi egzistenciju”.

Rešenje za deo problema

Društvena isključenost i siromaštvo romske populacije neformalnih sakupljača otpada je velika. Niska zaposlenost, loši uslovi života, neadekvatna ishrana, nedostatak dostojanstvenog smeštaja, loša higijena i sanitarni uslovi, neobrazovanje i odsustvo zdravstvene zaštite su faktori koji doprinose i umnožavaju krugove siromaštva u ovim ranjivim grupama u Srbiji.

“Zbog dobre saradnje koju razvijamo sa lokalnim samoupravama I drugim institucijama kroz ovaj projekat, maksimalno pokušavamo da rešimo neka goruća pitanja romske populacije. Pre svega mislim na lična dokumenta, jer su ona uslov za učlanjenje u zadrugu, ali su neophodna I za rešavanje drugih pitanja od životnog značaja. Radimo na obezbedjenju preventivne I redovne zdravstvene zaštite, kako kroz zaštitnu opremu koju obezbedjujemo, ali I kroz obezbedjivanje dostupnosti ove usluge za članove I njihove porodice. Trudimo se da radimo na obezbedjivanju pristupa školstvu, jer je obrazovanje svakako važan segment, ali ne retko, imamo situacije kada svi zajedno, onako ljudski pokušamo da rešimo I nečiji lični problem”, navodi Ivan Živanov, ponosan što su I zaposleni u Reciklažnom centru, ali i članovi zaduge razvili jedan pozitivan duh zajedništva.